Ako niste bili onda ste sigurno čuli za kanjon Uvca i za njegove fantastične panorame. Ovaj rezervat prirode postao je jedna od najpopularnijih destinacija u Srbiji u poslednjih par godina.  Gomile turista hrle ka Uvacu i njegovim atrakcijama. Tako da osim vožnje čamcem po Uvcu mogu da pešače do vidikovaca, planinare, posmatraju beloglave supove, zalaze po pećinama i još nekoliko drugih aktivnosti.

Gde je pošlo naopako?

Ono čega većina nas nije svesna je da nažalost ova popularnost i porast posete ima svoj cenu. Ovog puta se ne radi o ekologiji ako ste to pomisli. Reč je o bezbednosti na aktivnostima koje su u organizaciji lokalnih ponuđača. Da stvari budu još komplikovanije, nemar je isti bez obzira da li se radi o aktivnosti koju organizuju privatna lica ili je u nadležnosti državnog Rezervata prirode.

Predstaviću ovo kroz nekoliko primera. Najpopularnija dnevna aktivnost na Uvcu je vožnja čamcem, koja uključuje posetu Ledenoj pećini i penjanje do vidikovca iznad pećine. U prethodnih nekoliko sezona vodili smo na ovaj izlet goste puno puta, što ja, što ostali članovi #YourSerbiaHost ekipe. Svima nama je zajednički utisak da odlazak na te aktivnosti nije bezbedan za posetioce.

Zašto mislimo da vožnja čamcem po Uvcu nije bezbedna

Prvo šta ću elaborirati je sama vožnja čamcem. Vrlo često ćete videti pretrpane čamce koji plove kanjonom sa većim brojem putnika nego što je dozvoljeno. Ovo se naročito dešava oko praznika kada puno domaćih turista dođe na Uvac. Osim toga, jedan broj vlasnika čamaca nije ni registrovan za obavljanje ovog posla, pa samim tim ni nemaju potrebne dozvole niti ispunjavaju propise. Ako nisu ispunili ovaj minimum zahteva, šta mislite kako je tek sa obaveznom opremom, obučenošću i svešću koja je potrebna za obavljanje ovog ozbiljnog i odgovornog posla. Nisam niti jednom prisustvovao situaciji da je čamdžija dao bilo kakva uputstva putnicima u pogledu ponašanja na čamcu tokom vožnje, kao i da im je predložio da stave prsluke za spasavanje. Ili makar da im je pokazao gde se oni nalaze.

Ukoliko krenete na vožnju sa novovaroške strane (postoji opcija i sa sjeničke strane), planirajte da izdvojite jedno 5-6 sati za ovu aktivnost. Što znači da ćete biti zavisni od čamca i kapetana skoro pola dana. Nema drugog načina da se vratite na polazište osim da se vratite čamcem, tako da kada krenete obavezno ponesite vodu, nešto za jelo kao i preoubuku jer vremenski uslovi se mogu promeniti začas. A osim toga bićete u Ledenoj pećini (ne zovu je ledena bez razloga), i penjaćete se do vidikovca stazom koja će vas naterati da se dobro oznojite.

Poseta Ledenoj pećini i bezbednost

Druga tačka ove aktivnosti, koja je upitna u pogledu bezbednosti, je poseta Ledenoj pećini. Pećinom inače upravlja Specijalni rezervat prirode koji je u državnim rukama. Tako da ovde nemamo slučaj individualne odgovornosti pojedinačnog preduzetnika ili fizičkog lica, već pričamo o odgovornosti institucija.

Sam ulaz u pećinu nalazi se na strmoj steni koja se nalazi iznad reke. Tako da je jedini pristup ulazu iz čamca preko improvizovanih stepenica koje nemaju odgovarajući rukohvat, veće je to čelična sajla razapeta između stubića. Ovo ne predstavlja neki bitniji problem ukoliko je vaš čamac jedini privezan za stepenice i ukoliko ste recimo planinar sa adekvatnom obućom. Ali ako ima jedno šest čamaca privezanih za stepenice ili jedni za druge, situacija se dramatično menja. Povrh toga, ako su ljudi nespremni za ove akrobacije (naročito ako su to stariji ljudi koji se otežano kreću) i još na sve to padne i kiša, kretanje ovim stepenicama može biti izazov čak i za najveštije.

Ruku na srce, nikada nisam prisustvovao nekom incidentu ovde, ali mi se čini da to ima više veze sa srećom nego sa pameću.

I samo kretanje kroz pećinu može biti problematično jer je podloga klizava. Šetne staze nema, niti ima rukohvata sa strane, a pošto je unutra potpuni mrak (nema rasvete) potrebno je biti dodatno pažljiv. Ovde je urađeno nekoliko poboljšanja za prethodnu sezonu, ali ostalo je još puno toga da se unapredi da bi poseta pećini mogla da se kategorizuje kao „jednostavna za sve kategorije“.

Staza do vidikovca iznad Ledene pećine i bezbednost

Kao poslednja aktivnost pre povratka, posetioci se najčešće odvode do vidikovca. Sama platforma sa koje se pruža pogled je jedno sjajno iskustvo, najviše zbog vidika koji zaista ostavljaju bez daha, ali doći do nje može biti nezgodno, najblaže rečeno.

Uspon do platforme obično traje između dvadeset i trideset minuta. Staza najpre vodi kroz stenje i kamenjar, a zatim kroz šumu gde staza nije uređena niti obeležena. Gotovo da nigde na celoj stazi ne postoje rukohvati ili ograde koje bi pomogle posetiocima da se pridržavaju tokom penjanja i tako smanje rizik od padova i klizanja. Neću ni da pominjem čamdžije koji „vode“ svoje putnike, a da ih pre toga nisu pripremili na to šta ih na usponu očekuje. Nije se desilo jednom da sam sretao ljude koji su na taj uspon krenuli u japankama, cipelama sa potpeticama ili drugom neadekvatnom obućom. Veći broj posetilaca ni nema predstavu gde su krenuli, tako da u momentu kada shvate da taj „poduhvat“ nije za njih, nalaze se negde na pola puta. Tada su već preumorni da nastave penjanje, a i predaleko da bi se sami vratili. Tako da u tim situacijama obično sačekaju neku drugu grupu koja se vraća sa vidikovca pa se uz njihovu asistenciju spuste nazad do čamca.

Sva naša ozbiljnost i predostrožnost nije predupredila da se jednom prilikom i nama za malo nije desio incident. Veći kamen se otkačio sa stene i umalo nije udario u jednu našu gošću koja je tuda prolazila. Srećom, promašio ju je za nekoliko santimetara i nije se desila nikakva šteta, ali je ishod mogao da bude potpuno drugačiji. Ako na ovo dodamo podatak da Specijalni rezervat koji upravlja ovim dobrom nema brze čamce niti helikopter, koji bi bili u funkciji hitnih intervencija, razume se da bi evakuacija u slučaju neke ozbiljnije povrede bila spora i neefikasna.

Zbog čega smo prestali da uključujemo vožnju čamcem po Uvcu

Sva ova iskustva zajedno doprinela su odluci da prestanemo da uključujemo vožnju čamcem po Uvcu do daljeg. Ili bar do trenutka kada se resursi, uslovi i svest o bezbednosti podignu na viši nivo. U ovom trenutku u našoj standardnoj ponudi tura imam dve koje uključuju Uvac kao destinaciju. Jedna je dnevni izlet, a druga je tura se noćenjem, i ni jedna više ne uključuje vožnju čamcem po Uvcu kao aktivnost.

I na posletku želeo bih da budem potpuno jasan oko svega ovoga što sam iznad napisao. Niti govorim, niti mislim da ne treba ići na vožnju čamcem, u Ledenu pećinu ili da se ne treba penjati na pomenuti vidikovac. Ono na šta ja skrećem pažnju je da posetioci budu svesni poteškoća koje ove aktivnosti nose i da to ne treba shvatati olako. Činjenica je da je Uvac dugo bio nepoznata destinacija za masovni turizam i da su ga uglavnom posećivali planinari, speleolozi i razne kategorije aktivnih turista koji su pripremljeni za ovakve uslove. Problem se pojavio kada je Uvac postao popularan gotovo preko noći i kada su na lokalu prepoznali u tome priliku da unovče rastuću popularnost. A sve to bez odgovarajućih znanja, volje i sredstava da isprate sve ono što masovni turizam sa sobom nosi.

Verujem da će se ovo vrlo brzo promeniti, ali do tada za nas u Serbian Private Toursu bezbednost gostiju ostaje prioritet.

Ukoliko imate iskustvo sa vožnje čamcem po Uvcu slobodno ga podelite u komentarima, rado bismo čuli kako je vama bilo.