Beograd je grad u kom je svako dobrodošao. Nakon što dođete i prošetate njegovim ulicama, veoma brzo postaće vam jasno da vas je srpska prestonica stavila pod svoje krilo i da više niste samo gost, već vas ovaj grad smatra domaćim.

I da, centar Beograda nudi pregršt zanimljivosti, ali pravi avanturisti se tu ne zaustavljaju. Zato je jedna od najboljih praksi koristiti centar grada kao bazu iz koje možete posetiti brojne destinacije u okolini i doživeti jedinstveno iskustvo tokom vikenda.

Hajde da vidimo, kako na najbolji način možete iskoristiti vikend i šta posetiti u okolini Beograda za vikend.

1. Novi Sad –  srpska Atina

Na manje od sat vremena vožnje auto-putem od Beograda ka severu nalazi se Novi Sad.

Tokom ovog puta prelazi se čuveni most kod Beške, jedinstveni na ovim prostorima. U pitanju je najduži most preko Dunava u Evropi. Dugačak je čak 2,2km, a širok 15 metara. Ono što ga, između ostalog, čini posebnim jeste njegova visina. Naime, ovaj most nalazi se na čak 55 metara iznad lepog plavog Dunava, pa se sa njega pruža pogled od kojeg zastaje dah.

Ubrzo nakon što se pređe most, stiže se u Novi Sad. Drugi po veličini grad u Srbiji. Tokom 19. veka, ovaj grad je predstavljao kulturni i politički centar Evrope. Zbog toga, ali i zbog ljupkosti i lepote, nadenut mu je nadimak „Srpska Atina“.

Prilikom posete Novom Sadu, centar grada je nešto što se ne sme zaobići. Trg slobode je najveći centralni gradski trg. Oko njega mogu se videti zgrade autentične arhitekture, a u središtu stoji spomenik Svetozaru Miletiću, čuvenom advokatu, političaru i nekadašnjem gradonačelniku.

Postoji jedna zanimljivost vezana za ovaj spomenik. Naime, za vreme Drugog svetskog rata, dobivši informaciju da okupator planira da ukloni spomenik, građani su ga skinuli i sakrili, a nakon oslobođenja Novog Sada, spomenik je vraćen na svoje mesto gde i danas ponosno stoji.

Na ovom trgu nalazi se i velelepna katolička crkva „Ime Marijino“ koja ima čak 4 oltara i predivne orgulje sa 24 registra. Od ostalih znamenitosti ovog trga su i Srpsko narodno pozorište, Uspenjska crkva i ljupki Hotel Vojvodina sa nesvakidašnje lepom fasadom.

Od glavnog trga možete prošetati Zmaj Jovinom ulicom, koja je pešačka zona. Oivičena niskim zgradama i kućama u kojima se nalaze brojne radnje i čiji pasaži kriju čarobne vrtove i skrivene kafiće u kojima se možete okrepiti i odmoriti.

Kada se stigne na kraj ove ulice, skrenete li desno, proći ćete ništa manje lepom uličicom – Dunavskom ulicom. Ovo je najstarija ulica u Novom Sadu i vodi pravo do Dunavskog parka. U ovoj omiljenoj zelenoj oazi Novosađana, postoji bogat biljni i životinjski svet. Jezerce je okruženo visokim drvećem bogatih krošnji. Na vodi plove beli labudovi, ali i patkice i druge ptice koje, kao i ljudi, vole da uživaju u prirodi.

Na jezercetu se nalazi i maleno ostrvo nazvano Eržebet – u znak sećanja na ubijenu austrijsku caricu. Na njemu su, simbolično, zasađene dve žalosne vrbe. Park takođe krase i brojni spomenici i biste poznatih srpskih pesnika kao što je Đura Jakšić, Mika Antić, Branka Radičevića i drugi.

Nezaobilazni Petrovaradin

U Novom Sadu obavezno treba posetiti Petrovaradin – Gibraltar na Dunavu. Na stenovitom uzvišenju nalazi se velelepno zdanje petrovaradinske tvrđave izgrađene na mestu praistorijskih utvrđenja.

Bastiona Svetog Luja je prepoznatljivi deo tvrđave. Sa njega se šepuri sat, neodvojivi detalj ovog zdanja. Postoji jedna zanimljivost vezana za njega. Naime, kada je napolju hladno on kasni, a kada je toplo on žuri. Carica Marija Terezija ga je poklonila Petrovaradinu. Još jedan detalj za koji znaju uglavnom stanovnici ovog grada – na ovom satu velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute kako bi «i lađari i Mađari» mogli jasno da vide koliko je sati.

Sa platoa Ludviga Badenskog, na kojem se nalazi ovaj veliki sat, pogled je zaista nestvaran. Ceo Novi Sad se vidi kao na dlanu.

2. Vinska tura Šumadijom

Za one koji trenutno nisu raspoloženi za ravnicu, već bi degustirali vino sa ukusom istorije, tu je vinski put koji će vas odvesti malo južnije od Beograda. Za nešto više od sat vremena možete stići u Oplenac i zaći dalje u Šumadiju, prateći put vina.

 

Do Oplenca se stiže veoma brzo, ali je ono što ovaj deo Srbije može da ponudi zaista nesvakidašnji.

Ako se pitate kada je pravo vreme da se napravi vinska tura, odgovor je uvek. Mada, pejsaž ima najviše boja u jesen dok se vinogradi šepure na suncu.

Na Oplencu postoji jedno predivno mesto, pravi mali dragulj ovog kompleksa. Naime, iza kuće u kojoj je nekada boravila kraljevska porodica kad bi posećivali ovaj letnjikovac, prostire se vinograd. U njemu se, od davnina, uzgajalo grožđe od kojeg se pravilo kraljevsko vino. Pored njega, pruža se staza kojom vredi prošetati i uživati u opojnom mirisu i bojama koje se prelivaju od zelene do zlatne.

Negde pred kraj staze nalaze se klupe za odmor. Sa ovog mesta se pruža gotovo nestvaran pogled. Možete uživati u predivnom vinogradu koji je odmah ispred vas, ili, u daljini, posmatrati talase zemlje koja polako prelazi u planinski deo, a na naspramnom brdu vidi se jarko crvena zemlja koja zapravo deluje kao da je neka crvena šuma.

Svetinje Oplenca

Poseban doživljaj nudi vam poseta mauzoleju i crkvi na Oplencu. Sama crkva je izgrađena od prelepog belog mermera dok je unutrašnjost oslikana najlepšim freskama, ikonama i mozaicima. Ne postoji osoba koja je ušla unutra, a da nije bila potpuno opčinjena lepotom ovog zdanja.

Pored toga, na Oplencu se može posetiti i izvorni kraljev podrum koji je u izvanrednom stanju i gde se mogu videti boce sa vinom stare i do 90 godina.

Odatle nas put vodi dalje u obilazak pojedinačnih vinarija. Neke su male, porodične, dok ima i onih koje su veće i koje svoje vino izvoze širom sveta. Srbi su poznati po tome što su izvanredni domaćini. Uz izvanredna domaća vina, a neretko i zakusku, domaćini će vam pričati o grožđu, vinogradima, tradiciji i istoriji.

3. Avala –  planina na početku grada

Za one koji bi voleli da ostanu u blizini Beograda, a da, opet iskuse jedan novi i zanimljiv deo okoline ovoga grada, tu je Avala. Ovaj nekadašnji vulkan, odavno ugašen i uspavan, danas je ponosni simbol Beograda.

Do njega se može stići na nekoliko načina. Za avanturiste tu je svakako autobus (doduše poprilično komplikovanog reda vožnje i presedanja), a svakako se lako može doći automobilom.

Ukoliko ste ljubitelj pešačenja i planinarenja, ovo je odlično mesto za vas. Od podnožja do vrha možete doći šetajući stazama kroz mirnu šumu ispunjenu pojem ptica. Ali, budite oprezni. Penjanje pešice uz Avalu se preporučuje osobama koje imaju kondiciju i koje su obučene da prate markirane staze.

Na nekih pola puta do vrha, sa leve strane puta, stepenicama se može sići do spomenika koji je podignut povodom izrazito tužnog događaja. Naime, na obroncima Avale, 1964. godine, stradala je cela delegacija tadašnjeg Sovjetskog Saveza koji su dolazili u Beograd povodom 20 godina oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Poginulo je 18 putnika, 7 članova delegacije i 11 članova posade. Među njima su bili i general Ždanov i maršal Birjuzov koji su učestvovali u teškim borbama za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu.

Misterija zvana Žrnov

Na vrhu Avale nekada se nalazila srednjovekovna tvrđava Žrnov. Ono što je ostalo od ovog utvrđenja srušeno je dinamitom 1934. godine da bi se na tom mestu sagradio mauzolej spomenik Neznanom junaku, čiji je autor bio vajar Ivan Meštrović.

Inače, prema nekim pričama Žrnov je svima koji su pokušali da ga unište doneo zlu kob. Naime, nekoliko meseci nakon rušenja Žrnova srpski kralj Aleksandar je ubijen u Marselju 1934. godine, a još davne 1515. ogromna mađarska vojska, neočekivano, je doživela poraz nakon što je artiljerijom pucala po Žrnovu.

 

Beograd i njegova okolina nude vam zabavu i doživljaje koje ćete pamtiti. Na vama je samo da iz naše Siti-brejk ponude odaberete one koje su po vašem ukusu.