Verovatno se pitate zašto se ovaj tekst nalazi na sajtu koji se bavi organizacijom privatnih tura.  Razlog je jednostavan, tokom godina baveći se privatnim turama bio sam svedok čestim greškama koje su gosti pravili iz nedovoljne informisanosti o destinaciji na koju dolaze.  Da bih pomogao budućim putnicima u naše krajeve, kroz seriju članaka podeliću razna iskustva koja sam do sada stekao radeći sa stranim gostima. Prvi od njih obrađuje temu kada je najbolji period za putovanje u Srbiju i tiče se vremenskih prilika i sezonalnosti.

Tipične greške koje turisti prave tokom planiranja putovanja

S obzirom da kroz moje ruke prođe najveći deo upita koji stignu od gostiju uočio sam tokom vremena nekoliko tipičnih grešaka koje turisti nesvesno prave tokom planiranja putovanja.

Vremenski uslovi i godišnja doba

Uobičajena greška koja se turistima dešava je da zanemare godišnja doba i vremenske uslove. Kao posledica ovakvog previda dešava se da budu uskraćeni za neko iskustvo ili mogućnost da posete sva mesta koja su imali u planu da obiđu. A sve to zbog jednostavnog razloga jer nekim lokacijama tokom zime nije moguće prići, ili uopšte ni ne rade. Srbija ima tipičnu kontinentalnu klimu sa sva jako izražena četiri godišnja doba, što znači da letnji meseci mogu biti pakleno vreli, a zime ledeno hladne sa puno snega. Tu su proleće i jesen kao idealan balans između prva dva.

E sad, šta je to što putnike navede na pogrešan trag. Nije to što oni ne znaju da postoje godišnja doba i da u Srbiji može biti zima, već je najčešće to što žive u potpuno druačijim vremenskim uslovima, pa nisu ni svesni činjenice šta to sneg i zima mogu da učine kod putovanja. Zamislite sebe da živite na Tajlandu i treba da dođete u Srbiju u januaru. Najtopliji komad garderobe u koferu bi vam najverovatnije bile čarape, jer ste čuli da zima može biti hladna, pa ste ih poneli za svaki slučaj. Tako da je ovo sa neadekvatnom garderobom u stvari najlakši oblik zanemarivanja vremenskih uslova. Malo veći problem je kada propadne plan celog puta, jer lokacija zbog koje je neko potegao čak na Balkan jednostavno ne radi tokom zime. A takvih ima dosta, počevo od Lepenskog vira (ne radi u februaru), preko Feliks Romulijane (od novembra do aprila nema vodičke službe i većina eksponata i atrakcija je povučena u muzej, a taj kraj može biti pod debelim slojem snega, tako da poseta arheološkom nalazištu gubi svaki smisao), pa do Šarganske osmice.

Dužina dana (obdanice)

Činjenica da se Srbija nalazi u CET vremenskoj zoni (mada joj tu nije mesto, ako ćemo pravo) i da sledimo letnje/zimsko računanje vremena, znači da će krajem decembra, u januaru i februaru već oko 16h biti mrkli mrak. Ovakvo ograničenje ne ostavlja mnogo prostora za istraživanje destinacija koje su udaljene od mesta boravka, ako je plan da se ide na dnevne izlete. Pa čak iako se putuje po Srbiji kružnom turom, kratak dan značajno umanjuje mogućnosti za obilazak.

Udaljenost

Površina Srbije nije velika i kreće se oko 88,000 km2. U poređenju sa nekim ogromnim državama, poput SAD, Rusije, Kanade, Australije, Kine, Indije i sličnih, mi smo sićušni. Bez obzira na to, ne treba podcenjivati udaljenosti između lokacija i potrebnog vreme da se one savladaju. Upravo putnici koji dolaze iz tih velikih zemalja prave ovu najčešću grešku, a to je podcenjivanje vremena potrebnog da se stigne sa jedne na drugu tačku na ruti. Ova greška proizlazi iz pretpostavke da je u Srbiji sve na dohvat ruke, jer na mapi izgleda tako mala u poređenju sa gorepomenutima (a svi znamo da: „nije mala, nije mala…“).  Tako da, oni koji naprave ovu grešku rizikuju da provedu više vremena u transportu sa mesta na mesto, nego na samoj lokaciji koju su želeli da posete, uz onaj užasan osećaj da su stalno u zaostatku.

Kao idealna početna tačka za dnevne izlete je Beograd, odakle je većina atrakcija u Srbiji dostižna za posetu i povratak u bazu u okviru istog dana. Alternativa dnevnim turama su kružne višednevne ture, ili putovanje iz etapa, gde putnici mogu provesti par dana u Beogradu, a onda po par dana u nekim drugim većim mestima u Srbiji, pa iz njih praviti dnevne ture do obližnjih atrakcija i lokaliteta.

Najpogodniji period za posetu Srbiji

Posmatrano uopšteno, svako doba godine ima svojih prednosti. Tako da najpogodniji period zapravo najviše zavisi od interesovanja putnika. Ukoliko je razlog putovanja Beograd, i njegove živopisne ulice, kafei i restorani, bilo koji period je idealan. Potrebno je samo da se obrati pažnja na vremensku prognozu i nema problema.

Sa druge strane, ako je motiv za putovanjem uživanje u prirodi ili poseta istorijskim ili kulturnim znamenitostima, preporuka je da se bira proleće ili jesen. Od sredine aprila do sredine juna, i od kraja avgusta pa do kraja oktobra uslovi su takvi da pogoduju svakoj vrsti putovanja.

Letnji meseci mogu biti totalni pakao. U julu se temperature penju do 38, 39, a neretko idu i preko 40 stepeni celzijusa. U ovom preiodu preporuka za putovanje su planine Srbije, poput Kopoanika, Zlatibora, Tare ili Stare planine. Na planinama je prijatno čak i tokom najvrelijih dana. Ono što sigurno ne preporučujem, je da se tokom jula put planira isključivo po urbanim destinacijama. Ako ipak ne postoji druga mogućnost osim jula za putovanje u Srbiju, onda je najbolje kombinovati gradske destinacije sa odlascima u prirodu.

Zima je sjajna ukoliko se dolazi zbog zimskih sportova ili zbog zimskog ambijenta. Srbija ima nekoliko sjajnih planina za zimske sportove i jedan vrhunski ski centar, Kopaonik. I naravno Beograd i Novi Sad su sjajan izbor oko Nove godine i Božića, mada ruku na srce, ova dva grada su bez razlike dobra destinacija tokom cele godine.

Da sumiram

Na posletku hajde da sumiramo kada je najbolji period da se putuje Srbijom. Prilikom planiranja putovanja najbitniji faktori koje treba uzeti u obzir su vremenski uslovi i godišnja doba. Klima u Srbiji može biti značajna prepreka, ukoliko ne planirate mudro.  Pojedine atrakcije se nalaze na udaljenim ili izolovanim mestima, pa je poseta njima nekada veoma teška, a vrlo često i potpuno nemoguća tokom zime.

Većina lokaliteta u unutrašnjosti ima skraćeno radno vreme ili su potpuno zatvoreni tokom perioda Novembar-April. Kao primer navešću najveću atrakciju Zapadne Srbije, čuvenu Šargansku osmicu, koja ne radi od 1. novembra pa sve do 1. aprila (sa izuzetkom oko novogodišnjih praznika i zimskog raspusta).

Osim ovoga, seoska domaćinstva i u smeštaji u ruralnim delovima su takođe van funkcije, što zbog slabog interesovanja, što zbog visokih troškova grejanja.

Manastiri primaju posetioce tokom zime samo do 16h, a dok ćete u letnjem delu godine manastire moći da posetite do 18h, a pojedine čak i do 19h.

Na sreću, ovo se vremenom menja. Do pre 5-6 godina bilo je nepojmljivo da išta radi tokom zime, ali se u poslednje dve godine dosta toga promenilo.

Suština je sledeća, ukoliko na spisku nemate dugačku listu mesta koje želite da posetite, onda možete putovati tokom cele godine. Ovo je najčešći slučaj kada turisti žele da provedu par opuštenih dana u gradu i da odu na poneki izlet. Ali ako su vaša interesovanja široka i imate dugačku listu mesta za obilazak, onda  odaberite drugu polovinu aprila, maj, jun, kraj avgusta, septembar i oktobar.

I na kraju, ako imate bilo koje pitanje u vezi sa ovom temom, slobodno pošaljite pitanje kroz donji formular ili ako imate neko iskustvo koje želite podelite napišite komentar ispod.