PIKNIK+PRIJATELJI+ROŠTILJ= PRAZNIK RADA

Obično se praznik rada vezuje za proteste sindikata protiv ugnjetavanja radnika ili barem za slanje snažne poruke zaposlenih svojim poslodavcima u kojima ih podsećaju na svoja prava zagaranotavna zakonom. Pomislićete da je u Srbiji kao bivšoj socijalističkoj zemlji, ova tradicija još  više izražena i ukorenjena. Međutim ništa slično. Za prosečnog zaposlenog u Srbiji, 1.maj je prilika da provede dan u prirodi  sa prijateljima, pripremajući roštilj koji će konzumirati uz velike količine alkohola. Kako to, pitate se, oda? Pa prethodno pomenut socijalizam je upravo glavni uzrok ovakve tradicije. Tokom 50 godina socijalizma, radnici nisu imali poslodavce, jer je jugoslovenski model socijalizma podrazumevao da su radnici sami sebi šefovi, pa zašto bi onda ako si sam svoj gazda protestovao protiv sebe samog?

Kad sam bila mala, postojala je šala: Ko se boji sindikata u Americi? – Poslodavci. Ko se boji sindikata u SSSR? – Radnici, a ko se boji sindikata u Jugoslaviji? – prasići i jagnjići. Ovo je verovatno najbolji opis bivše Jugoslavije, a ni danas nije mnogo drugačija situacija u Srbiji.

Kao članovi srpskog društva i mi praktikujemo istu tradiciju, te smo prošle dve godine praznik rada proveli u Mošorinu, u seoskoj kući naše prijateljice Dragane (već smo pisali o njenom centru za zemljanu arhitekturu) sa još dvadesetak vrednih radnika, koji se okupljaju da podrže prava radnika.  Atmosfera je opuštena, pa ukoliko volite da kuvate, možete da kavate, ako volite da budete aktivni, možete igrati badmington ili da se boćate. Ako vam se ništa od toga ne radi, možete da lenčariti u visećoj ležaljci. Nije tako jednostavno zaštiti prava radnika.

Ove godine je drugačije jer se Pravoslavni Uskrs poklapa sa Međunarodnim praznikom rada.  Praznici će pre svega zbog Uskrsa proteći u slavlju sa porodicom, ali ćemo se pobrinuti da ne prekinemo tradiciju i ne izneverimo  nasleđe socijalizma roštiljanja na otvorenom u nekom živopisnom delu od Boga date prirode.