Kakav je nivo lične bezbednost u Beogradu i Srbiji?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje nam gosti postavljaju prilikom upita za neku od tura. Razumemo koliko je odgovor na ovo pitanje bitan te smo iz tog razloga odlučili da ovoj temi posvetimo članak.

Ko god se informiše o Srbiji čitajući zvanične informacije koje se mogu naći na oficijelnim sajtovima pojedenih zemalja koje informišu svoje sugrađane o bezbednosti, mogu se prilično uznemiriti podacima koje će tamo pronaći. Ne znamo koja je svrha takvih tekstova, a kao jedini razlog koji možemo da pretpostavimo je da vlade takvih država očajnički pokušavaju da dokažu da ne postoji  bezbednost izvan granica njihovih zemalja…  Istina je zapravo potpuno suprotna. Mi koji ovde živimo prilično smo svesni kakvu sliku o nama imaju stranci kada se spomene naša zemlja i Balkan. Imidž koji je kreiran o ovom prostoru 90-tih godina još uvek kod znatnog broj zapadnih turista stvara rezervu i zbog čega nije ni čudo što se pitaju da li je pravi trenutak za putovanje ovamo. Naravno da je razumljiva zabrinutost, s obzirom da se građanski rat vodio nekoliko godina početkom devedesetih i da medijsko izveštavanje od tada i dalje negativno utiče na javno mnjenje. A zapravo malo ljudi  zna da tokom rata u Bosni i Hrvatskoj nije bilo vojnih aktivnosti na prostoru Srbije i da ovde i nije bilo rata.  Jedini period kada je postojao direktan sukob na našim prostorima je bio 1999. godine u vreme  NATO  bombardovanja, ali čak ni tada nije  bilo kopnenih vojnih aktivnosti na našoj teritoriji.

Pre rata, u vreme Jugoslavije, lična bezbednost je bila na izuzetno visokom nivou na prostorima svih jugoslovenskih republika. Osim sitnih džeparoša u većim gradovima,  nije postojao bilo kakav  organizovan kriminal, niti kriminalne grupe. Što se Srbije tiče situacija nije mnogo drugačija ni danas, bar što se uličnog kriminala tiče. Naravno, stopa kriminala je sada veća nego što je bila 70-tih ili 80-tih, ali po pitanju lične bezbednosti situacija je slična kao nekada.  I dalje možete spavati u parku, a da vam se ništa neobično ne dogodi.  Naravno da nije preporučljivo da mašete otvorenog novčanika ili da držite vredne stvari na mestima lako dostupnim džeparošima, jer oni vrebaju takve prilike. Opšte poznata pravila važe i ovde, ne ponašajte se nesmotreno i sve će biti u redu. Budite posebno obazrivi u gradskom prevozu, naročito ako se vozite u špicevima, kada ljudi idu na posao ili se vraćaju sa istog. Gužva u prevozu je zaista zapanjujuća, putnici su toliko stisnuti kao sardine u konzervi, što je naravno odlična prilika za džeparoše da vas ojade. Često rade u paru i tako dok vam jedan okupira pažnju, drugi vam je već izvukao novčanik, mobilni ili neku drugu vrednost. Već je opšte poznato kako se Srbi švercuju u javnom prevozu i stranci su prilično iznenađeni kako gradski prevoz uopšte može i da funkcioniše ako se ne plaća. Iz tog razloga uveden je poseban sistem naplate karte u prestonici, pa se dobro raspitajte kako BUS-PLUS funkcioniše, jer su kontrolori prilično nerazumni kada uhvate stranog turistu, a da nije overio kartu. Pravdanja poput nismo znali ili tek smo stigli ne mogu mnogo da vam pomognu kod nemilosrdnih kontrolora, koji su se najčešće i sami do juče švercovali u gradskom prevozu, a sada su se dokopali prilike da sprovode zakon.

S jedne strane loša slika o Srbiji je zapravo dobra iz jednog razloga, a to je kada ljudi dođu ovde sa rezervom i predrasudama, a uvere se da je situacija potpuno drugačija od očekivane, oni  su onda najbolji promoteri srpskog turizma, na čemu smo im veoma zahvalni. Većina gostiju, pogotovo oni koji putuju samostalno često kažu da im se njihovi prijatelji čude što putuju u Srbiju, što je nažalost jedna tužna slika koju stranci imaju o nama, ali lagano se vraća ona stara slika koja je nekada postojala, da su Srbija i bivše jugoslovenske republike među najbezbednijim zemljama na svetu po pitanju lične bezbednosti.