Predlog kako da provedete sadržajan i zanimljiv dan u srpskoj prestonici namenjen je svim ljubiteljima arhitekture i vožnje biciklom. U jednom danu imate priliku da uživate u fantastičnim panoramama na obalama reka Save i Dunava, vidite izbliza mostove grada, obiđete najinteresantnije objekte iz perioda komunizmam posle Drugog svetskog rata, uživate u dobroj hrani, a sve vreme se rekreirate jer vozite bicikl. Za ovu turu nisu vam potrebni vodiči, samo malo avanturističkog duha i dobre kondicije 🙂
Tura biciklom kroz Beograd – Gale Muškatirović
Početna stanica je sportsko rekreativni centar „Gale Muškatirović“. Do centra se stiže gradskim prevozom 24,79, E8 ili E9, a već prilikom izlaska iz autobusa ugledaćete impozantnu betonsku konzolu obešenu o betonsko jezgro. Kuća sporta je skupina razigranih objekata, zanimljivih formi i predstavljaju remek delo projektanta akademika Ivana Antića (1923-2005), koji je bio profesor na Arhitektonskom fakultetu. Objekat je svečano otvorio 1973. godine tadašnji predsednik republike Josip Broz Tito.
Idući šetalištem sa leve strane se nalazi centar za iznajmljivanje bicikli Marconisport (cena iznajmljivanja velikog bicikla za ceo dan je 500 dinara, a naša preporuka je da krenete ranije u toku pre podneva). Par minuta koliko traje rentiranje dvotočkaša i avantura može da počne. Prvo stižete do ušća reke Save u Dunav, a sa leve strane će vam se ukazati fantastične vizure na Kalemegdansku tvrđavu i monumentalni spomenik „Pobednik“, simbol Beograda. Vozeći se dalje stižete do Beton hale gde se nalazi niz modernih kafe-restorana koji će vas mamiti da se zaustavite, ali nemojte da pokleknete, tek ste krenuli, a čeka vas dug put 😉 Liftom za bicikle dižete se na Brankov most i prelazite na novobeogradsku stranu obale.
Zgradu PC „Ušće“ (Palata Centralnog komiteta Komunističke partije) arhitekte Mihaila Jankovića (1911-1976) ugledaćete već sa mosta. Pored nje se nalazi tržni centar Ušće. Kula od stotinak metara bez terasa i ukrasa, obložena aluminijumom bila je moderno zdanje 60-tih godina prošlog veka. Toranj Centralnog komiteta je imao 360 kancelarija, 12 kabineta, 20 sala i 10 liftova, a osim kancelarijskog karaktera imao je funkciju propagiranja moći Komunističke partije. Koliko je to moćna zgrada dokazuje i bombardovanje NATO pakta 1999.godine, kada 12 krstarećih raketa nisu mogle da je sruše. Razlog je genijalno rešenje temelja, statičara Milana Krstića (1914-1974), a koje se sastoji od peščanog jastuka u čeličnom oklopu. Nakon bombardovanja, objekat je saniran i ponovo u funkciji kancelarijskog prostora, koji sada koriste moćne kompanije kapitalističkog društva.
Vozeći se u pravcu Zemuna stižete do Muzeja savremene umetnosti, jedno od najznačajnijih dela arhitekture u drugoj polovini 20.veka. Autori ovog projekta su Ivan Antić i Ivanka Raspopović, čije arhitektonsko rešenje je pobedilo na konkursu šezdesetih godina prošlog veka. Iako je tokom izgradnje objekat je bio osporavan i meta neukusnih šala, a svoju slavu je stekao brojnim publikacijama u stranoj i domaćoj stručnoj literaturi. Lepoti arhitektonskog rešenja posetioci mogu da se dive samo gledajući objekat od spolja, pošto je muzej zatvoren zbog rekonstrukcije 2007.godine. 
Zgrada SIV-a (Saveznog izvršnog veća ili Palata federacije) koju je projektovao zagrebački arhitekta Vladimir Potočnjak ima četiri krila, ukupne površine oko 65.000 kvadratnih metara, od čega veći deo otpada na hodnike i sale. Objekat je građen od 1947. do 1954.godine, a u palati postoji šest salona, simbolično nazvanih po bivšim jugoslovenskim republikama, a sve njih objedinjuje najveći koji koji se zove „Jugoslavija“. Posle raspada zemlje nazivi salona su preimenovani u „crveni salon“, „plavi salon“ itd. Ovaj impresivan objekat metaforično predstavlja moć i stabilnost tadašnjeg društva, a tu je Josip Broz Tito dočekivao strane zvaničnike poput američkog predsednika Džimija Kartera, britanske premijerke Margaret Tačer, rumunskog diktatora Nikolaea Čaušeskua i brojne druge. Unutrašnjost objekta nije dostupna posetiocima, može se videti samo u izuzetnim prilikama poput Noći muzeja ili sl. 
Hotel Jugoslavija je bio najreprezentativniji ugostiteljsko-smeštajni objekat bivše SFRJ. Zagrebački tim arhitekata na čelu sa Lavoslavom Horvat (1901-1989), osmislio je arhitektonsko rešenje po kome je započeta gradnja. Međutim raskid sa Sovjetskim savezom doveo je do ekonomske krize i prekida gradnje, te je skelet hotela mirovao punih 12 godina. Spoljašnji radovi su obnovljeni u periodu od 1961-1967. godine, a enterijerski radovi su izvođeni naredne dve godine po rešenju beogradskog tima arhitekata (Ivan Antić, Mirko Jovanović, Vladeta Maksimović i Milorad Pantović). Gradnja je trajala duže od 20 godina, a rezultat je bio hotel sa 5 zvezdica de lux kategorije. Posle bombardovanja u NATO napadu 1999.godine, hotel je obnovljen i renoviran tek decembra 2013.godine kada je počeo ponovo sa radom i sada ima 3 zvezdice.
Vozeći se dalje obalom stižete do Zemunskog keja, gde ćete morati malo da usporite, kako zbog raznih sadržaja tako i zbog brojnih šetača, a došlo je vreme i da se nešto prezalogaji. Uz samu obalu se nalaze brojni restorani, a ambijent je pravi „morski“. Ukoliko volite malo mirnije mesto, toplo vam preporučujemo mali porodični restoran Galerija (ul. Čunarska br.1) koji se nalazi ispod Gardoš kule, koju takođe možete ovom prilikom da posetite. Kafe-restoran je malo zavučen, ali predivan pogled na Dunav, ukusna hrana, prijatna atmosfera više su nego dovoljni argumenti da se potrudite i pronađete ovo mestašce. Nakon ukusnog obroka napunili ste dovoljno baterije za drugu etapu obilaska.
Prilikom prelaska iz Zemuna na Novi Beograd ne propustite da posetite Zgradu komande vazduhoplovstva. Jeste da ovaj objekat spada u jugoslovensku modernu između dva svetska rata, ali zbog svog značaja i lepote bila bi prava šteta da ga mimoiđete. Sagrađen je 1935.godine po projektu Dragiše Brašovana i jedno je od najoriginalnijih dela ovog arhitekte. Postavljena je kao samostalna blok-zgrada i dugo vremena je važila za najveću zgradu u Zemunu po svojoj zapremini. Kula sa sedam spratova je akcenat na simetričnom volumenu glavne fasade. Na bočnoj fasadi su postavljeni otvori u ujednačenom ritmu, a diskretno postavljena figura Ikara svojom mitološkom simbolikom nagoveštava karakter i namenu objekta. Zgrada je zavedena kao spomenik kulture, a smeštena je na Avijatičarskom trgu br.12. Posledice NATO bombardovanja 1999.godine vidljive su i danas, jer objekat nije u potpunosti obnovljen, što nikako ne umanjuje njegovu fantastičnu arhitekturu.
Nadvožnjak iznad auto-puta pružiće vam odličnu vizuru na objekat „Genex“ kule, koja je dobila naziv Zapadna kapija Beograda zbog svoje pozicije. Svi putnici koji dolaze iz pravca beogradskog aerodroma svoju prvu impresiju o gradu stiču kada ugledaju ovaj 35-spratni soliter. Arhitekta Mihajlo Mitrović projektovao je ovaj objekat krajem sedamdesetih godina u brutalističkom stilu. Dve betonske kule povezane su pasarelom na 26.spratu, a na samom vrhu 119m visokog objekta nalazi se rotirajući restoran. Istina je da motor za rotaciju nikad nije kupljen, pa ideja restorana koji se okreće oko šanka u centru nikad nije ni zaživela. Jedna kula je stambena i naseljena, a druga je zbog nerešenih imovinskih odnosa samo dom gigantskih bilborda i televitijskih predajnika. Bila je ovo prva „pametna“ zgrada na Balkanu.
Vožnja Novim Beogradom biće vam prijatna zbog razvijene mreže biciklističkih staza i ravne konfiguracije terena. U ovom delu grada izražena je blokovska stambena gradnja. Uticaj brutalizma posebno je izražen u blokovima građenim početkom sedamdesetih godina, kao što su blokovi 61 i 62 koje su projektovali Milenija i Darko Marušić. Sledeća tačka do koje treba da stignete je Savski kej, do mesta gde ćete se ukrcati na brodić i prevesti na drugu obalu reke Save. Vožnja od 100 dinara traje svega par minuta, a iskrcaćete se u zoni parkovskog zelenila kompleksa Ade ciganlije. Ukoliko imate vremena i snage možete napraviti krug oko Savskog jezera. U suprotnom krenite lagano da verglate vaše pedale u smeru Beogradskog sajma.
Biciklistička staza će vas prvo odvesti do novog mosta preko Ade. Neposredno posle njega stižete i do kompleksa Beogradskog sajma, koji nesumnjivo predstavlja svedočanstvo uzlet društva pedesetih i šezdesetih godina 20.veka. Gradnja kompleksa je trajala od 1954 – 1957. godine prema projektu arhitekte Milorada Pantović i inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića. Tri izložbena paviljona pod kupolama povezana su pasarelama. Tehničke inovacije i originalne strukture sajamskih hala pomogle su jugoslovenskoj arhitekturi da zauzme značajno mesto u evropskoj konkurenciji. Raspon kupole Hale 1 i sfernih ljuski Hale 2 i 3 prevazilazio je sve do tada poznate primere ovakvih konstrukcija u svetu. Kompleks je proglašen za značajno kulturno dobro Srbije 2009 godine.
Biciklistička staza ide uz samu obalu reke Save, pa ćete moći izbliza da vidite sve beogradske mostove: most na Adi, Novi železnički, Stari železnički, Gazela, Stari savski i Brankov most. Pre nego što stignete do Brankovog mosta, provozaćete se kroz novo sređeni deo grada Beograda na vodi.
Nakon Brankovog mosta ulazite u zonu Savskog pristaništa i približavate se Beton hali. Kako ste blizu cilja, sada je momenat da napravite predah i sednete u neki od kafića, možete i nešto da prezalogajite. Vodite računa da vas prijatna atmosfera ne ponese i da se do 21h vratite na početnu tačku. Kad siđete sa dvotočkaša, činiće vam se da lebdite, ukoliko nemate priliku često da se vozite biciklom. Glava će biti puna utisaka, a srce puno, jer ste proveli jedan savršen dan u Beogradu.
Isprobajte, sigurni smo da će vam se dopasti 🙂
Ukoliko tražite gradske ture sa vodičem, pogledajte naše predloge.