U srcu nepregledne vojvođanske ravnice nalazi se Fruška gora. Planina koja je nekad predstavljala ostrvo u Panonskom moru, danas se proteže iznad reke Dunav, zauzimajući severni deo Srema sve do granice sa Hrvatskom na zapadu. Pokrivena gustim listopadnim šumama, njen značaj je nemerljiv za planinare, rekreativce i sve nas koji slobodno vreme najviše volimo da provedemo u prirodi.

Neko ko prvi put poseti planinu sigurno će primetiti oznake na drveću u obliku srca na beloj podlozi. To je znak da ste na jednoj od 19 markiranih pešačkih staza, posebno obeleženih za potrebe održavanja Fruškogorskog maratona, koji se održava svake godine krajem aprila, a za koji organizatori maratona kažu da je nastao i opstao na iskrenoj zajedničkoj ljubavi prema prirodi i na prijateljstvu dobrih ljudi. Upravo zbog jednog takvog maratona Fruška gora je postala moje drugo dvorište.

Da biste videli sve njene lepote, predlažem vam da nađete udobnu obuću i zakoračite na neku od planinskih staza! Pored dobre obuće  (idealne bi bile duboke cipele ili patike za treking), dovoljno je da spakujete manji ranac u koji ćete spremiti sendvič i vodu za taj dan, kao i jaknu u slučaju vetra. Posebna planinarska oprema nije potrebna. Fruška gora je planina sa blagom konfiguracijom terena i kao takva nije zahtevna za pešačenje.

Šetnje po Fruškoj gori mogu biti vrlo raznolike. Staze vode preko pašnjaka i voćnjaka na obroncima brda, skreću do srednjevekovnih manastira sakrivenih po celoj planini, posećuju zaboravljena sela te nas kroz stare šume bukvi i poteza lipa dovode do nekog od brojnih izletišta na gori.

Moja omiljena staza polazi sa centralnog dela (Iriški venac, Kraljeva stolica), odakle se šumom spušta do Etno sela Vrdnička kula. Ne postoji lepše mesto za predah! Na terasi restorana koji je sav građen od drveta, na lokaciji uz ivicu šume sa koje se pruža pogledna naselje Vrdnik, idealna je prilika da se popije kafa! Nedavno sam saznao da se na istom mestu može naći i vrlo ukusna domaća štrudla sa višnjama (odmah naručite dve, verujte mi!) Ovde je lako zaneti se i ostati duže nego što bi trebalo, no put nastavljamo dalje kroz selo i banju Vrdnik na čijem kraju ponovo zalazi među stara stabla bukvi.

Šuma je ovde nekako posebna! Visoka stabla se nadvijaju iznad udoline kojom nečujno teče potok. Dok koračamo stazom iznad potoka, tišinu remeti jedino šum lišća ispod cipela, dok čitav ambijent neodoljivo podseća na mesto koje vilenjaci rado posećuju. Tek kad se začuju zvuci automobila sa Partizanskog puta, shvatamo da smostigli do kraja ove staze.

Na obroncima Fruške gore postoji jedno mesto za koje zna mali broj ljudi, a koje vredi pronaći. Na zapadnoj strani, udaljena od utabanih markiranih staza, nalazi se najbolje čuvana tajna Fruške gore: livada Kišelez, gde pastiri i danas čuvaju ovce! Taj prizor je pomalo zaboravljen  u ovom delu Vojvodine, dok čitav pejzaž ovog kraja izgleda značajno drugačije od ostatka planine. Kišelez zapravo predstavlja potez od nekoliko većih proplanaka oivičenih šumom,obraslih travom ne višom od par santimetara. Jedini problem mogu da predstavljaju pastirski psi, te treba pažljivo birati mesto sa kojeg se može pristupiti livadi, no i pored toga ovde zaista vredi doći i provesti dan.

Postoji još mnogo mesta o kojima bi se dalo pisati i koja zaslužuju pasus u ovoj priči. Počev od Andrevlja, Letenke, Zmajevca, Stražilova sa svojim planinarskim domom i Vile Ravne koju je nekad i Tito posećivao, pa preko Doline kestenova i Iriškog venca, siguran sam da svaki rekreativac na ovim stazama ima svoj kutak na planini kojem se uvek rado vraća. A kako i ne bi…

Jednako lepa tokom svih godišnjih doba, Fruška gora predstavlja idealnu lokaciju za odmor od gradske vreve, mesto za druženje sa prijateljima  i priliku za ponovno uspostavljanje kontakta sa prirodom. Možda i najlepše od svega jeste osećaj mira koji pruža boravak u šumi, a to se rečima, ipak, ne može preneti.

Uživajte u šetnji!

Ukoliko ste u potrazi za predlogom gde možete da planinarite u Srbiji, pogledajte planinarske ture koje smo mi kreirali.