Stajavši naslonjen na ogradu vidikovca ’’Molitva’’, posmatrao sam kako zelena reka nečujno protiče u kanjonu ispod mene. Jedan beloglavi sup sleteo je na liticu sa druge strane. Osimzvuka ponekog cvrčka, drugih zvukova kao da nije ni bilo. Nije bilo čak ni drugih ljudi, iako sam stajao na mestu na koje su nas toliki bilbordi upućivali tih dana. Posmatrajući Uvac kako krivuda, na momente nestajući i ponovno se pojavljujući iza škrtih kamenih padina, i tako dokle god pogled seže, sećam se misli koja mi je prošla kroz glavu: ’’Kako je moguće da se o jednom ovakvom mestu toliko malo pričalo svih ovih godina? I zašto sada ovde nema nikog? Pa ovo je možda i najlepši kutak o Srbiji, a to kao da niko ne zna…’’.

A šta je ustvari Uvac?

Uvac je reka u jugozapadnoj Srbiji čija dužina iznosi oko 120 km. Najlepši deo njenog toka, kome je i posvećena ova priča, nalazi se između Sjenice i Novog Pazara, a čine gabrojni meandri koje je reka na svom toku usekla u krečnjačke stene.Najlepši pogled na meandre je sa ranije pomenutog vidikovca ’’Molitva’’ do koga se može stići peške.

Ukoliko se odlučite na ovu šetnju, potrebno je da prvo dođete do Sjenicei dalje nastavite putem ka Ivanjici. Na osmom kilometru, sa asfaltnog puta skrenite na makadam koji se penje uz brdo Kandića krš, da bi se se na prevoju odvojio na zemljani put kojim se dolazi do auto kampa Previne na samoj obali Uvačkog jezera. Upravo ovo mesto predstavlja polaznu tačku za ovu prelepu pešačku turu.

Obavezno pripremite udobnu obuću i ponesite sa sobom vodu i poneki sendvič. Ukoliko se ovde zadesite tokom letnjih meseci, ponesite kapu ili šešir za sunce, jer tokom hoda gotovo da nema hladovine.Staza je jednostavna, lako saglediva i proteže se visoko iznad meandara same reke. Pešačenje ne zahteva posebnu fizičku pripremu, a sama staza je idealna za sve rekreativce i entuzijaste. Pešačka putanja od kampa u Previnama do vidikovca ’’Molitva’’ duga je oko 4,5 km i prelazi se za približno dva sata, no tu treba dodati i vreme za pauzu na usputnim vidikovcima. Imajte na umu i vreme za povratak istim putem, za koje će vam trebati nešto manje vremena. Visinska razlika između najviše i najniže tačke je oko 100 m, da bi na krajnjem odredištu kod vidikovca dosegla nadmorsku visinu od 1247 m.

Od Previna, staza se stalno penje naviše, na momente se spuštajući do uvala između brda, protežući se po pašnjacima visoko iznad vode, dok se tek poneka kuća može videti u brdima. Ovde nema hotela, apartmana, restorana brze hrane, pa čak ni puteva. Ovde ste sami sa prirodom koja vam se postepeno otkriva u svoj najlepšom obliku. Dok hodate uzanim putem koji vas vodi obodom kanjona, staza kao da istovremeno putuje kroz vreme. Stogovi sena po okolnim brdima podsećaju da ovde život i danas postoji, dok pešački most iznad reke omogućava komunikaciju između sela na dve strane obale. No sve je tiho i kao da nigde nema nikog…

U jednom trenutku sigurno ćete primetiti najpoznatijeg stanovnika ovog kraja! Ako podignete glavu, uočićete beloglave supove, koji sa rasponom krila od 3 metra predstavljaju najveće ptice u ovim predelima, i jedinu vrstu lešinara koji nastanjuje Srbiju. Upravo ovde, na vertikalnim stenama iznad Uvca, supovi svijaju svoja gnezda.Do pre samo dvadesetak godina, supovi su bili pred izumiranjem, no zahvaljujući organizovanoj brizi i otvaranjem hranilišta, njihov broj je u stalnom porastu.

Nakon približno dva sata hoda, stiže se do vidikovca ’’Molitva’’. Sa jednostavne drvene platforme koja stoji na ivici kanjona, pruža se nestvaran pogled na meandre Uvca! Pogled na obe strane otkriva čudesan niz krivina koje oblikuju tok reke. Strme kamene padine spuštaju se do njenih obala, iako se čini da se do reke ne može sići. Pogled na suprotnu stranu reke otkriva novopazarskešume i vertikalne stene kojima jedino supovi imaju pristup. A dole u kanjonu, poneki čamac tiho klizi niz vodu…

Ovo je prizor za koga se ne mogu naći prave reči! Na mestu na kojem vreme ne postoji, nalazi se pogled na najbolje čuvanu tajnu ovih krajeva!

Uvac, srećom, još uvek nisu dotakle odlike masovnog turizma. Upravo zato ga baš sada i treba videti. Sve ovo će izgledati drugačije kada jednog dana iznad kanjona niknu hoteli i kada se cestom bude moglo stići do ’’Molitve’’. Verujem da će razvoj turističke infrastrukture doneti bolju priliku ovim krajevima, no neminovno će neki od prizora koje sam pokušao da vam dočaram sa tim razvojem i nestati. No, ukoliko požurite, možda ćete još imati priliku da uživate u netaknutoj prirodi, mahnete beloglavim supovima, i razmenite koju reč sa koscima na livadi. A možda i vi budete imali sreće da popijete sveže mleko i probate sir kod gospodina Bajre i njegove žene, koji su jedni od retkih stanovnika ovih krajeva. Njihovih priča o životu uz Uvac se i danas često setim. Ukoliko ih neko od vas sretne na putu do ’’Molitve’’, prenesite im moje pozdrave i zahvalnost na iskrenom gostoprimstvu.

Uživajte u šetnji!

Fotografije je napravio Nebojša Zabrdac.

Ukoliko ste zainterosovani da istražite Uvac, predlažemo vam našu novu turu, koju možete pogledati ovde.