Neka mesta se ne nalaze na raskrsnici glavnih puteva. Da bi do njih stigli morate se malo potruditi, posetićete ih jedino ako imate poseban povod. S toga, ne iznenađuje što ljudi u njih retko svraćaju, te tako neke znamenitosti budu prepuštene zubu vremena i zaboravu. Ovo je prilika da vam ispričamo zanimljivu priču o Mošorinu, selu koje je udaljeno 30ak km od Novog Sada. Iz ovog sela potiču i neke poznate ličnosti bitne za srpsku istoriju i književnost, kao što su Svetozar Miletić i Isidora Sekulić.
Naša prijateljica Dragana po povratku sa specijalističkih studija za zemljanu arhitekturu u Grenoblu u Francuskoj, poželela je da svoja znanja usavrši i unapredi na sopstvenom iskustvu, te je tako u Mošorinu kupila staru kuću od naboja. Njen cilj je da pokrene centar za zemljanu arhitekturu, gde bi ljudi imali priliku da se upoznaju sa tradicionalnim načinom gradnje zemljom.
Započela je temeljnu rekonstrukciju kuće koja će jednog dana biti njen dom i centar za zemljanu arhitekturu, a njene radne akcije već sad okupljaju brojne posetioce, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Naša učiteljica i domaćica uvek se potrudi da nam nešto novo otkrije i da pored korisnih informacija o gradnji zemljom, saznamo nešto i iz istorije sela.
Tako nam je nedavno otkrila pravi biser koji se krije na vrhu Titelskog brega. Na vrhu brega iznad sela, nalazi se kapela prenosa moštiju Sv.Nikole, koja je sagrađena 30-tih godina prošlog veka po nacrtu arhitekte Đorđa Tabakovića koji je imao za uzor crkvu Lazaricu u Kruševcu. Jednog od najistaknutijih srpskih arhitekata angažovao je prota Svetozar Vlaškalić, sin mošorinskog trgovca, koji je tragično ubijen na Badnje veče 1942. godine od strane mađarske vlasti. Kapela, zadužbina prote Svetozara Vlaškalića u Mošorinu sagrađena je u srpsko-vizantijskom stilu sa idejom da bude ženski manastir. Zidana je od opeke sa rozetama u stilu moravske škole, a ornamentika u unutrašnjosti podseća na ranovizantijske mozaike.
Ikonostas je radio čuveni srpski slikar Uroš Predić 1934.godine. Zidna dekoracija je veoma bogata, a islikao ju je samouki slikar Marko Milinov uljanim bojama po ugledu na srednjovekovne manastire. Dok smo razgledali lepotu oslikane kapele, uživali smo u zvucima crkvenih zvona koja su specijalno zvonila za nas.
Poseta je bila čarobna, pa se našoj domaćici Dragani posebno zahvaljujemo i želimo da ostvari svoju najveću želju da njen centar počne sa radom, pa ko zna možda uskoro organizujemo i neku specijalizovanu turu za ljubitelje tradicionalnog načina gradnje zemljom.
Do tada uživajte u galeriji slika
Fotografije: Serbian Private Tour & Mima Filipendin