Svako vino je dete podneblja na kome poniče. Ono u sebi ne spaja samo sunce i plodno tle već i karakter zemlje, snagu ljudi i istoriju koja prožima sve. “In vino veritas” kaže stara poslovica, a vina Šumadije je potvrđuju donoseći enofilima egzotične mirise i ukuse dostojne kraljeva i careva koji su u njima uživali još od vajkada.

Upravo je to razlog što, ukus istine koji vina Šumadije daruju nepcima, predstavlja gozbu koja odiše slobodom i osećajem blagog vetra na koži pod letnjim suncem i mirisom slasti koje morate iskusiti. U to sam se, srećom, i sam uverio iz prve ruke.

Pedigre vina Šumadije

U geografskom smislu, Šumadija je jedinstveno podneblje za uzgajanje grožđa i proizvodnju vina. Ograničena je sa 5 velikih reka: Savom i Dunavom na severu, Zapadnom Moravom s juga, Velikom Moravom od strane istoka i Kolubarom sa zapada. Čitava oblast prošarana je šumama, izvorima vode, rečicama i brežuljcima, a visina joj varira od 100 do 1130 metara nadmorske visine.

U ovom smislu Šumadija je nalik regiji Toskane u Italiji, ali sa umerenom kontinentalnom klimom koja je prošarana mikroklimatskim regijama sa župskom klimom. I baš u ovim “klimatskim džepovima” Šumadija uzgaja grožđe. Ovakvi uslovi veoma pogoduju vinovoj lozi. Svako vino koje sam probao imalo je miris punog volumena, fino balansiran ukus i prijatnu pitkost koja me je baš okrepila po sunčanom danu.

U svakoj čaši kvalitetnih vina Šumadije na nepcima se osećaju topla leta, hladne zime i plodnost zemljišta. Kako sam saznao, sve to učinilo je da, od davnih vremena, kvalitetna vina postanu zaštitni znak ovog regiona, a uzgajanje grožđa tradicija koja traje kroz vekove.

Zanimljivo, Šumadiju karakterišu obradive površine sa različitim tipovima zemljišta pa svako vino iz različitih vinarija ima svoj lični pečat i karakterističnu aromu kojom se svaki pojedinačni proizvođač izrazito ponosi.

Sorte grožđa koje se uzgaja u Šumadiji

Specifičnost vina Šumadije su i autohtone vrste grožđa koje se uzgajaju. Tu su prokupac, tamjanika, smederevka, žilavka, dinka, skadarka, začinak, a svaka od ovih sorta vinu daje posebanu aromatičnu notu.

Naravno, tu su i internacionalne vrste grožđa poput rajnskog rizlinga, sovinjon blana, pino noara, kaberne sovinjona, semijona i gamea. Ove sorte u Šumadiju je doneo kralj Aleksandar Karađorđević.

Šumadijski vinari, uvek raspoloženi za dobar razgovor, ispričali su mi kako je kralj Aleksandar vino i vinograde zavoleo je zahvaljujući svom ocu kralju Petru Prvom Karađorđeviću pa je 1923. godine, zasadio svoj vinograd na Oplencu. Iz ovog perioda sačuvana je jedna zanimljiva priča.

Naime, pričaju vinari, kralj Aleksandar je grožđe prerađivao u Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi. Ali, kako to ponekad biva sa suverenim vladarima, jednom zatraži da se njegovo grožđe prima preko reda jer ne ide da kraljevska zaprega čeka ispred zadruge sa ostalima. Međutim kralj nije naišao na razumevanje zadrugara i zahtev mu bi odbijen. Šta više, sam kralj, kako se pričalo, bio je izbačen iz zadruge zbog svog neumesnog zahteva. Pomalo ljut zbog ovakvog ishoda kralj Aleksandar duboko uzdahnu, a zatim odluči – izgradiće na Oplencu svoj vinski podrum. Tako i bi, a Kraljev podrum je otvoren 1931. godine. Ovo impresivno zdanje dugačko je 45 metara i široko 15 sa kapacitetom od 400 hiljada litara vina i dva sprata ispod zemlje. U njemu vino se čuvalo u bačvama od slavonskog hrasta zapremine 4.000 litara.

Kraljev podrum i danas je u izvanrednom stanju, a priča se da vina Šumadije valja piti baš na ovom mestu jer tu imaju najbolji ukus.

Inače, sama Šumadija, od prve polovine 19. veka postala je čuvena po belim vinima čiju je proizvodnju usavršio nemački enolog Emil Reder. Proizvodni proces dodatno je unapredio i francuski tehnolog Žubin čije tajne i danas krase ukus belih penušavih vina iz Šumadije koja se proizvode uz ljubomorno čuvanje tradicije.

Kada krenete u vinsku turu po Šumadiji, kako sam saznao, u višim krajevima obavezno treba probati bela vina, dok niže krajeve valja rezervisati za vina od crnih sorta grožđa koja u ovoj oblasti daju divne plodove. Naravno, pažnju posvetite onoj vrsti vina koja vam najviše prija, ali savetujem da ipak probate i onu drugu sortu. Ko zna, možda i vas oduševi.

Vina Šumadije kroz istoriju

U šumadijskim vinima uživali su još stari Rimljani, a o obimu u kome je vinova loza uzgajana u ovom regionu svedoči i naziv naselja Vinča. Naime, ovo meto svoje ime duguje upravo Rimljanima koji su ga simbolično prozvali Vincea (vinarija).

Poznavaoci istorije šumadijskih vina ispričali su mi da je čuveni putopisac De La Brokijer, vitez iz Burgundije, 1423. godine je prolazio kroz ove krajeve na svom putu ka Carigradu. Ovaj Francuz bio je dobar poznavalac vina i, naravno, kada je već bio tu, nije odoleo šumadijskim vinima. Bio je toliko impresioniran njihovim ukusom da su ga vina Šumadije inspirisala da nekoliko stranica svog putopisa posveti upravo vinogradima na padinama Kosmaja i Venčaca koje je naširoko hvalio.

Pod osmanlijskom vlašću, proizvodnja vina u Šumadiji znatno je smanjena jer ga sami Turci nisu pili. Obnova proizvodnje započeta je dolaskom Karađorđa Petrovića na vlast čija se dinastija i sama bavila proizvodnjom vina u Šumadiji.

Nažalost, posle Drugog svetskog rata i sprovođenja nacionalizacije, vinogradi u ovom regionu bivaju zapušteni. Preporod šumadijskog vinarstva započet je tek 90-tih godina prošlog veka, ali se veoma brzo razvijao i napredovao. Tako da danas vina Šumadije svojim kvalitetom mogu da ponosno stanu “rame uz rame” sa najčuvenijim vinima sveta.

Odmor za dušu i telo uz vino crno ili belo

Već nakon sat vremena u ovom predivnom kraju bilo mi je kristalno jasno. Obilazak vinarija u Šumadiji jedan je od najboljih načina za spajanje odmora i uživanja u vinu i prirodi. Turistička vinska tura je prilika da, uz vina Šumadije, pobegnete od gradske vreve i buke, osetite mir i uživate u nadaleko poznatom šumadijskom gostoprimstvu. Naravno uz čašu crnog ili belog vina, već prema vašoj preferenciji.

Meni se činilo kao da sam uronio u neki drugi svet ispunjen mirom i harmonijom. Pravo uživanje za sva čula i odmor od svih problema.

Opustite se uz predivne šumadijske pejsaže, obiđite kulturne i istorijske znamenitosti ovog kraja i, naravno, upoznajte Šumadince. Ovo su ljudi koji će vas uvek sačekati raširenih ruku sa iskrenim osmehom na licu, spremni da vam pomognu i udovolje. To su ljudi koji znaju da “u vinu je istina” i svoju sreću nesebično žele da podele sa vama.

U šumadijskim vinarijama možete iskusti i kako izgleda život pravih uzgaivača grožđa, saznati od čega je zapravo sačinjen ukus vina Šumadije i čuti brojne legende i priče o istoriji i tradiciji iz prve ruke.

Bogat sadržaj pruža vam mogućnost da u ovaj divni svet zaronite na par sati ili na nekoliko dana, kako vam već odgovara, ali i da mu se uvek iznova vraćate. On je za vas uvek tu i čuva vam mesto i čašu šumadijskog vina.

A sve to na sat vremena vožnje od Beograda.