Ako ste zbunjeni i nije vam jasno kako, otkrićemo vam o čemu se tačno radi. Srbi su nadaleko poznati kao narod koji voli da slavi i da se veseli, ali to što su veseljaci nije jedini razlog što se ritual odbrojavanja 10,9,8,7…1 „Srećna Nova godina“ ponavlja čak tri puta. Prvo odbrojavanja se dešava u noći 31.decembra kada i svi ostali dočekuju Novu godinu. Kod većine Srba je obavezna repriza novogodišnje noći 1.janura, kažu da se tada još lepše provedu nego za pravi doček. Razlog za reprizu jeste veseljačka priroda 😉

Treća proslava je ukorenjena u tradiciji pravoslavne crkve, koja Božić i Novu godinu obeležava po Julijanskom kalendaru. Tako se najradosniji hrišćanski praznik, Božić u Srbiji slavi 7.januara, a Nova godina 14.januara.

Hristovo rođenje proslavlja se kod kuće u krugu porodice. Božić  počinje da se slavi prethodnog dana, na Badnji dan, kada se unosi badnjak u kuću (grana od hrastovog drveta). U seoskim sredinama, sam domaćin odlazi u šumu po hrastovo drvo. Uveče se badnjak stavlja na ognjište što simbolizuje svetlost i toplotu koja greje i zbližava ukućane. Božićna trpeza je bogata, a na njoj je neizostavna česnica koja se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić, a onaj ko ga pronađe, veruje se da će biti bogat u narednoj godini.  Na Božić, pravoslavni vernici se pozdravljaju sa „Hristos se rodi“, a odgovara se sa  „Vaistinu se rodi“.

Po starom kalendaru se osmog dana po rođenju Hristovom obeležava početak Nove godine. Ovaj praznik je u narodu poznat kao mali Božić (dan kada je Hrist bio obrezan), a Srbi ga zovu „Pravoslavna ili srpska nova godina“, koja se dočekuje u noći između 13. i 14. januara.  Ispred pravoslavnih hramova pali se ostatak badnjaka od Božića,a na trgovima u gradovima širom Srbije organizuju se proslave. Ako biste voleli da ponovite doček Nove godine, potrebno je samo da dođete u Srbiju 😉